SRBIJA JOŠ BEZ GRANSKOG KOLEKTIVNOG UGOVORA ZA MEDIJE

NEMA REPREZENTATIVNIH PREGOVARAČA

U medijskoj sferi nema izgleda za potpisivanje granskog kolektivnog ugovora, jer sindikati nemaju sa kim da pregovaraju pošto nijedna poslodavačka organizacija u sferi medija ne može da preskoči visoko postavljeni prag reprezentativnosti

Piše: Ivana Kljajić

Pregovori o granskom kolektivnom ugovoru za medije godinama su u blokadi, reprezentativni sindikati nemaju sa kim da pregovaraju pošto nijedna poslodavačka organizacija ne ispunjava uslove za reprezentativnost, a sva je prilika i da neće dokle god su na snazi sadašnji propisi. Zato zaposlenima, ali i poslodavcima u medijima, za regulisanje međusobnih odnosa, obaveza i prava ostaju Zakon o radu i Opšti kolektivni ugovor.

Pojedinačni kolektivni ugovori mogu se na osnovu ovih akata potpisivati i u redakcijama, što je i iskorišćeno mahom u medijima u kojima država ima vlasničkog udela.

Socijalni dijalog bi se mogao voditi i drugom trasom ukoliko bi, po ugledu na kulturu, granski kolektivni ugovor za medije potpisali resorni ministar Nebojša Bradić i reprezentativni sindikati.

NEPREMOSTIVIH DESET ODSTO: Glavna zamerka poslodavačkih udruženja je nemogućnost da se preskoči, kako ocenjuju, nerealno visoko podignuta lestvica za reprezentativnost. Država prihvata ove zamerke, ali izmene spornih odredaba Zakona o radu još su u fazi najave.

Prag za reprezentativnost pregovarača jeste da okupe najmanje deset odsto poslodavaca ili zaposlenih u grani.

„Ovu ulaznicu za pregovore o granskom kolektivnom ugovoru obezbedile su dve sindikalne organizacije: Samostalni sindikat zaposlenih u grafičkoj, izdavačkoj, informativnoj delatnosti i kinematografiji Srbije i Granski sindikat medija Nezavisnost“, potvrdila je za Dosije državna sekretarka u Ministarstvu rada i socijalne politike Snežana Lakićević.

Zahtev za utvrđivanje reprezentativnosti podneo je i Sindikat novinara Srbije.

Uslov za reprezentativnost poslodavačkih udruženja jeste okupe deset odsto poslodavaca koji zapošljavaju najmanje 15 odsto zaposlenih. Taj prag do sada niko nije ispunio, pa Ministarstvo nikome nije dalo potvrdu o reprezentativnosti.

Ni najsnažniji poslodavci koji istupaju pod zastavom Asocijacije medija ne mogu da se primaknu reprezentativnosti iako, kako u sindikatima slikovito kažu, Asocijacija medija u ovoj delatnosti predstavlja moć kakvu u celoj srpskoj privredi ima klub „Privrednik“ u Šekspirovoj. Asocijacija okuplja moćne medijske izdavače poput Ringijera, Politike, Novosti, Kolor presa i drugih po broju zaposlenih vodećih kuća u Srbiji.

Izvršni direktor Asocijacije medija Zoran Papić kaže da se još 2005. pokazalo da Asocijacija samostalno „ni izbliza ne može da ispuni uslov reprezentativnosti u odnosu na tada saopštene enormne podatke o broju novinara i medijskih radnika u Srbiji“.

On objašnjava da je Asocijacija medija ponudila drugim medijskim kućama Sporazum o udruživanju radi ispunjavanja uslova reprezentativnosti i zajedničkog učestvovanja u pregovorima i zaključivanju kolektivnog ugovora

„Nažalost, odziva u to doba nije bilo osim u slučaju RTV i razgovori su jednostavno zamrli pošto nije bilo pregovaračke reprezentativnosti“, kaže Papić za Dosije.

On nam je objasnio da je Upravni odbor Asocijacije medija na inicijativu Samostalnog sindikata novinara Srbije u više navrata, krajem 2005. i početkom 2006, raspravljao i samostalno i u prisustvu predstavnika tog sindikata o mogućnostima započinjanja pregovora o granskom kolektivnom ugovoru.

Upravni odbor Asocijacije medija, navodi Papić, od početka ima pozitivan stav prema ovom pitanju pa je saglasno tome 26. novembra 2005. usvojio i odgovarajuće zaključke Sporazuma o udruživanju drugih medijskih kuća u Asocijaciju. Ipak, Papić priznaje da bi uprava Asocijacije morala ponovo da potvrdi ove odluke, jer su u međuvremenu neke tada prisutne medijske kuće prestale da postoje, neke su se naknadno priključile, a takođe izabran je i novi UO.

POSLODAVCI NISU SKLONI UGOVORU: Nasuprot ovom stavu, predsednik Unije poslodavaca Srbije (UPS) Nebojša Atanacković otvoreno kaže da svet kapitala u ovom trenutku nije preterano zainteresovan za kolektivno ugovaranje i to zbog Zakona o radu i Opšteg kolektivnog ugovora koji su, kako ocenjuje, previše nagnuti svetu rada.

„Zbog određenih populističkih amandmana Zakon o radu dao je suviše zaposlenima. Zbog političkih razloga potpisan je još jedan populistički dokument - Opšti kolektivni ugovor. Granski kolektivni ugovori treba da predstavljaju nešto više od Opšteg, a već ovo je nemoguće ispuniti“, objašnjava za Dosije Atanacković.

Prema njegovim rečima, da nije tako rigoroznih zahteva Unija bi sa sindikatima potpisala ugovor čije bi se odredbe odnosile samo na poslodavce i zaposlene koji su potpisali taj dokument.

„Onda se naši članovi logično zapitaju zašto da budu u Uniji ako zbog toga moraju da daju nešto više nego drugi? Pitaju se, dakle, zašto bi zbog članstva u UPS-u postali manje konkurentni u odnosu na poslodavce koji nisu u njihovom udruženju? Preslikano na medijski teren, to znači da, ako na primer Blic nema potpisan kolektivni ugovor, zašto bi Večernje novosti bile motivisane da ga imaju“, kaže Atanacković.

I UPS smatra da su uslovi za sticanje reprezentativne licence precenjeni, pa je nepostojanje druge pregovaračke strane, kako kaže Atanacković, prava pat pozicija.

„Za početak izlaska iz ovakve situacije bilo bi dobro da imamo realnu statistiku o broju potencijalnih poslodavaca. S tim podatkom mogli bismo da dođemo i do broja zaposlenih i to bi i te kako olakšalo posao“, predlaže on.

Atanacković kaže da Srbija i u ovoj oblasti pokazuje staru boljku – da je najteže udružiti se. Kako priznaje, UPS dobija zainteresovane članove tek kada ih nešto pojuri ili im nešto zasmeta.

VEZANE RUKE: Reprezentativnim sindikatima su praktično vezane ruke iako imaju jedinstven stav povodom teške situacije u medijskoj delatnosti i sve veće neizvesnosti kada je zaštita radnih prava u pitanju. Podsećajući da su dobrovoljnost i neobaveznost osnovni principi kolektivnog pregovaranja između sveta rada i sveta kapitala, sindikalne vođe konstatuju da „druga strana“ nema nameru da menja ponašanje.

Predsednik Samostalnog sindikata zaposlenih u grafičkoj, izdavačkoj, informativnoj delatnosti i kinematografiji Srbije Rajko Simić tvrdi da su poslodavci namerno rascepkani, jer im ta pat pozicija odgovara. On za Dosije kaže da su o poteškoćama koje ometaju socijalni dijalog obavešteni predsednik Srbije Boris Tadić i ministar rada Rasim Ljajić.

„Razgovarali smo o potrebi uspostavljanja mehanizama kojim bi se došlo do granskih kolektivnih ugovora. Sindikati su svoje uradili, ali poslodavci nisu. Ako su im uslovi previsoki, neka se izbore za bolje. Nama je svejedno, jer nam je u interesu da konačno dobijemo drugu stranu za pregovore. Jedan od izlaza iz ove situacije je ili da država preuredi zakonske uslove za reprezentativnost ili da u pregovore uvedemo Privrednu komoru, kao što su to uradili u Sloveniji i Hrvatskoj“, objašnjava Simić.

Predsednik UGS Nezavisnost Branislav Čanak predlaže zajednički pritisak poslodavaca i sindikata na državu koja je, prilikom određivanja uslova za reprezentativnost grana, „odrezala isto za sve“.

„Vlada Srbije je to uradila ad hoc. Imali smo tada primedbu da u nekim industrijskim granama neće moći da se ispune ti uslovi i da jednostavno neće postojati reprezentativni predstavnici. Jer, jedno može važiti za trgovinu koja, na primer, ima sto hiljada prodavnica, ali nemamo toliko medija. Sada kad je država već tako smandrljala sve, jedino rešenje jeste da poslodavci pozovu sindikate i da zajedno odemo pred državu i poručimo joj da mora da se opameti i ljudima omogući da funkcionišu“, poručuje Čanak.

PRELAZNA I MOGUĆA REŠENJA: Čanak smatra da bi se, do odgovarajućim izmena Zakona o radu, problem mogao prevazići i prelaznim rešenjima, na primer uredbom kojom bi se poslodavcima u medijima ukinuo prag reprezentativnosti i svima koji imaju određeni broj zaposlenih omogućilo pregovaranje.

„Naravno da se poslodavci prave ludi. Njima ta prepreka odgovara pošto im je odličan izgovor. Oni ne bi baš mnogo da ’čačkaju’, jer time ništa ne dobijaju, a možda će nešto i da izgube ako sindikati isteraju neki dobar kolektivni ugovor. Sindikati u privatnim medijima više su izuzetak nego pravilo u Srbiji zato što je to tamo krajnje nepreporučljivo. Otprilike se novinarima šalje poruka da mogu da bace bombu u redakciju, samo da ne prave sindikat“, kaže Čanak.

On naglašava da je upravo zbog takve klime veoma važno da u kolektivnom pregovaranju učestvuje što više poslodavaca.

„Neće valjati ako se to uradi na granici reprezentativnosti, a ispuste moćni poslodavci koji kontrolišu medije sa najviše zaposlenih novinara. Ukoliko bi ugovor potpisali oni koji samo ispune uslove, a imaju najmanje zaposlenih novinara, onda novinari praktično ništa ne dobijaju“, upozorava predsednik Nezavisnosti.

O iskrenosti države da želi uređene odnose zaposlenih i poslodavaca najubedljivije govori činjenica da medijske kuće u kojima je poslodavac upravo država nemaju zaključenih kolektivnih ugovora, navodi predsednik UGS Nezavisnost i ističe Tanjug kao jedan od eklatantnih primera takvog ponašanja.

„To je bruka države“, kaže Čanak.

Posledice trenutnih kriznih prilika u medijskoj sferi osećaju pre svega zaposleni, problemi su posebno bili izraženi u periodu privatizacije.

Kolektivni ugovori, granski i pojedinačni, bili bi pretpostavka za njihovu zaštitu, naročito u aktuelnim procesima racionalizacije broja zaposlenih u medijima.

IZ UGLA DRŽAVE

Priznajući da su uslovi za reprezentativnost preambiciozno postavljeni, državna sekretarka u Ministarstvu rada i socijalne politike Snežana Lakićević Stojačić najavljuje izmene Zakona o radu u ovom delu.

“Problemi u primeni zakonskih normi koje se odnose na kolektivne ugovore, a na koje su ukazivali i sindikati i poslodavci, uglavnom se tiču uslova za reprezentativnost. Oni su, naročito za udruženja poslodavca, previsoki. Stoga će ovo ministarstvo u budućim izmenama i dopunama Zakona o radu razmotriti i analizirati ove primedbe i u skladu s tim predvideti određene izmene. Smatramo da naročito treba preispitati u odnosu na koji se broj utvrđuje reprezentativnost, odnosno da se reprezentativnost posebno utvrđuje u odnosu na ukupan broj zaposlenih u državnim (javnim) preduzećima – za sindikate i poslodavce u tom obliku svojine, a posebno u privatnim. Takođe treba regulisati da se neaktivna privredna društva ne računaju u ukupan broj poslodavaca“, objašnjava naša sagovornica.

Comments