POČELO PRIKUPLJANJE MILION POTPISA ZA FORMIRANJE REGIONALNE KOMISIJE ZA UTVRĐIVANJE ČINJENICA O ŽRTVAMA RATOVA NA PROSTORU BIVŠE SFRJ


REKOM U MEDIJSKOM MINSKOM POLJU


Piše: Dinko Gruhonjić

Inicijativa za formiranje Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o žrtvama ratova na prostoru bivše SFRJ REKOM ušla je u finiš prikupljanjem milion potpisa građana koji će u junu biti predati vlastima u regionu zajedno s Predlogom nacrta statuta REKOM-a.

Reč je o najširoj inicijativi nevladinih organizacija iz bivše SFRJ koja je ikada pokrenuta, samim tim i najkomplikovanijoj. Koalicija za REKOM ima oko 1.000 članova - što organizacija civilnog društva, što pojedinaca koji je podržavaju. Krajem avgusta i početkom septembra Koaliciju su podržali i predsednici Hrvatske i Srbije, Ivo Josipović i Boris Tadić. Podrška je ranije stigla i od crnogorskog parlamenta, a formiranje REKOM-a podržavaju i Evropska komisija i Evropski parlament...

Za proteklih pet godina, koliko je prošlo otkako su Fond za humanitarno pravo iz Beograda, Istraživačko-dokumentacioni centar iz Sarajeva (koji je u međuvremenu napustio Inicijativu) i Dokumenta iz Zagreba pokrenuli Inicijativu, u regionu je održano više od stotinu javnih debata konsultacija s predstavnicima različitih društvenih grupa: udruženjima žrtava, političarima, verskim zajednicama, udruženjima veterana, intelektualcima, organizacijama mladih, nevladinim organizacijama...

Održane su i tri regionalne javne debate sa vlasnicima medija, direktorima, urednicima i novinarima: u Sarajevu 2007, u Novom Sadu 2009. i u Ljubljani septembra ove godine.

Osim što su se prisutni urednici i novinari „obećali REKOM-u”, većina njih zahtevala je da odgovornost medija i novinara za huškanje na ratne zločine tokom devedesetih godina prošlog veka takođe mora da bude deo mandata buduće komisije.

Utvrditi šta su neki mediji radili devedesetih

Željko Hodonj iz hrvatske novinske agencije HINA smatra da će REKOM imati značajnu ulogu i u utvrđivanju uloge medija tokom devedesetih, ali naglašava i važnost njihovog delovanja u razdoblju neposredno pre ratova, kada je zapravo orkestracija krvoprolića i počela.

„Mora biti zabeleženo na koji su način mediji doprineli ne samo da se pripremi sukob ili milje za izbijanje sukoba, nego da se taj sukob još i pospeši. Zbog pojedinih medija mržnja je bila jača, strah, likvidacije, ubistva i kršenje ljudskih prava veći i strašniji”, ocena je Branislave Opranović iz Nezavisnog društva novinara Vojvodine.

Ona, međutim, pita možemo li da očekivati da će isti državni mediji, koji su u međuvremenu preimenovani u javne radio-televizijske servise, a koji su ne tako davno pripremali prostor za rat, sada pristati na „pokajničku priču”? Tim pre što u njima još i te kako ima novinara koji su bili vrlo aktivni ratni huškači.

Urednici koji su učestvovali u debatama istakli su da mediji u regionu i dalje premalo prostora daju žrtvama ratnih zločina, a daleko više optuženima, pa neretko i osuđenima za ratne zločine. Žrtava se sete uglavnom kada su u pitanju obeležavanja nekih godišnjica ili, eventualno, kada na red dođu suđenja za ratne zločine koja uzdrmaju javnost.

Tome treba pridodati i činjenicu da su mediji uglavnom orijentisani na probleme svojih država i na sopstvene žrtve, a da malo vesti iz regiona ima i o žrtvama drugih.

Nemoguća misija?

Zbog svega nabrojanog, glavni urednik sarajevskog nedeljnika BH Dani Senad Pećanin mišljenja je da je ideja REKOM-a „nemoguća misija“, s obzirom na to da vlasti u regionu i dalje negiraju ratne zločine.

„Kako je moguće da negatori ratnih zločina budu partneri REKOM-a?“, pitao je Pećanin i zaključio kako „Ispod ovog projekta, da bi on krenuo u realizaciju, postoji jedno čitavo minsko polje vrlo ozbiljnih prepreka”.

Ipak, i sam Pećanin, kao i većina urednika i novinara medija iz regiona koji su učestvovali u javnim debatama, svesrdno podržavaju inicijativu za formiranje REKOM-a, a naročito zahtev da u mandat buduće komisije uđe i ispitivanje uloge pojedinih medija u ratnom huškanju.

Urednici i novinari, naime, smatraju da je to poslednja prilika da se sa profesije skine ljaga devedesetih godina 20. veka, tim pre što je ishod bilo kakvih krivičnih prijava protiv novinara-huškača pred sudovima za ratne zločine u regionu veoma neizvestan. REKOM bi, dakle, mogao da pruži ono što sud ne može: vansudski mehanizam za, barem, označavanje krivaca za učešće u ratnoj propagandi.

Tim pre što je pokretanjem istrage Specijalnog suda za ratne zločine u Beogradu i krivičnom prijavom Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) podnetom Tužilaštvu za ratne zločine, protiv NN novinara, urednika i rukovodilaca u medijskim kućama, a koji se sumnjiče za ratnohuškačko novinarstvo iz vremena raspada SFRJ, pitanje odgovornosti novinara i urednika za ratne zločine ponovo pokrenuto.

Ranija otežavajuća, nevelika praksa međunarodnog krivičnog prava da se kažnjava konkretno podstrekivanje na određeni zločin, otklonjena je prihvatanjem predloga profesora Vojina Dimitrijevića koji isključuje tu direktnu uzročno-posledičnu vezu. Blaža varijanta je, svakako, apstraktna uzročnost, to jest mogućnost da se delo izvrši kao posledica atmosfere stvorene podstrekivanjem (vidi okvir!)?

Prema mišljenju novinara iz Osijeka Drage Hedla, osobe koje su učestvovale u medijskom ratnom huškanju ne mogu da budu oslobođene odgovornosti za ratne zločine. I pored toga što nisu nosili pušku, svojim izveštavanjem novinari su pomogli da rat na prostorima bivše Jugoslavije bude daleko krvaviji nego što je to možda mogao biti, smatra Hedl i dodaje da bi pravda bila delimično zadovoljena i ukoliko se budući REKOM, kao vansudski mehanizam, bude bavio ovom temom.

Javna slušanja žrtava

Stvari, dakle, nisu nimalo jednostavne, ali ni naša prošlost a ni postgenocidna sadašnjost ovih prostora takođe nije jednostavna. Međutim, ono što je već sada sasvim izvesno to je da će u mandat REKOM-a eksplicitno ući i zahtev da javni televizijski servisi u regionu moraju da se obavežu na direktna prenošenja javnih saslušanja žrtava, koja će se odvijati pred budućom komisijom.

U Južnoj Africi, recimo, moć ovih javnih saslušanja bila je ogromna, a direktni prenosi proizveli su efekat katarze i empatije. Javna saslušanja žrtava značila su da je javnost u Južnoj Africi kroz oči žrtava videla stvari u koje do tada nije verovala: država je godinama poricala da je tortura sprovođena (zvuči poznato, zar ne?), a onda je javnost konačno dobila priliku da neprekidno sluša žrtve koje su svedočile o ličnim iskustvima; veoma slikovito i uz autentične emocije koje su pratile svedočenje o takvim iskustvima. Južnoafrička javna saslušanja zbog toga su izvršila uticaj skoro na svakoga u toj zemlji.

Javni servisi će poslušati „savet“ političara

Uzmemo li sve rečeno u obzir, kakve su onda perspektive REKOM-a kada su mediji u pitanju? Ako govorimo o javnim medijskim servisima u regionu, na koje Koalicija za REKOM očigledno najviše računa i u promociji ideje i u kasnijim saslušanjima žrtava, postoji jedan paradoks koji možda kreatorima inicijative može da ide naruku.

Naime, kako rekosmo, u javnim servisima nikada nije sprovedena lustracija, odnosno manje ili više niko od novinarskih ratnih huškača nikada nije odgovarao za ta (ne)dela. To je vrlo neprijatna i svakako otežavajuća okolnost za pridobijanje podrške tih medija za REKOM inicijativu. S druge strane, slugeranski duh u nekadašnjim državnim televizijama i te kako još živi i živeće ko zna dokle.

Pragmatično govoreći to znači da će, dobije li REKOM političku podršku, automatski dobiti i podršku javnih servisa koji i dalje igraju onako kako političke gazde zasviraju (izvinjavam se izuzecima od pravila, ukoliko ih u javnim servisima regiona uopšte ima). Uzgred, ni politička podrška neće ići nimalo glatko, jer i u vlastima u regionu još uvek ima tušta i tma predstavnika partija koje su učestvovale u kreiranju ratova i nepojamnih zločina.

Još jedna važna stvar koju Koalicija za REKOM nikako ne sme da ispusti iz vida jesu mediji koji su „prirodni saveznici“ ove ideje još od devedesetih godina prošlog veka, a od kojih su neki pravim čudom uspeli do danas da opstanu. Tu su, naravno, i slični mediji koji su mlađeg datuma, a koji uglavnom obitavaju na Internetu i ne ustručavaju se da veoma otvoreno tretiraju teme koje se tiču suočavanja s prošlošću.

Drugim rečima, treba podržati ideju za formiranje REKOM-a, jer je to verovatno poslednja šansa da rasvetlimo prošlost i da na stub srama okačimo imena koja su to svojim sramnim angažmanom zaslužila. Na drugi stub, stub sećanja, valja okačiti imena svih žrtava ratnih zločina u ratovima na prostoru bivše SFRJ kako bi njihove porodice konačno pronašle spokoj, a naša deca i unuci mirniju budućnost. I, naravno, da sve to, između ostalog, posluži budućim generacijama novinara i za primer i za uzor.


ISKUSTVO RUANDE

Primer za sudsko procesuiranje novinara za ratne zločine nalazimo u iskustvu Ruande i genocidu 1994. godine, kada je između aprila i juna ubijeno oko 800.000 ljudi. Militantna grupa Interahamwe bila je direktno ohrabrivana na okupljanje i podsticana na masakr od strane radio stanice „Radio Télévision Libre des Mille Collines“ (Radio Hiljadu slobodnih brežuljaka). Međunarodni krivični tribunal u Aruši uspeo je da dokaže da je emitovanje poruka mržnje na radiju, usmereno ka Tutsi populaciji, podiglo nasilje za 65 do 77 odsto. Uz pomoć jednostavnog računa pokazano je da devet odsto žrtava (oko 45.000) može da bude pripisano ovoj radio stanici, zbog čega su konkretni „novinari“ osuđeni na dugogodišnje robije.



U osam najvećih gradova bivše Jugoslavije 26. aprila, simbolično u pet do 12, javnim potpisivanjem počela je akcija prikupljanja milion potpisa građana za podršku osnivanju REKOM-a

Javno prikupljanje potpisa održano je istovremeno u Beogradu, Zagrebu, Sarajevu, Banjaluci, Ljubljani, Prištini, Skoplju i Podgorici. Akcija će trajati do 6. juna.
U Beogradu osnivanje REKOM-a prvi je potpisom podržao advokat Dragan Pjevač iz Udruženja porodica poginulih i nestalih "Suza".
Više od deset godina od završetka oružanih sukoba na tlu bivše SFRJ, ni u jednoj od država regiona nije dovršen popis žrtava, a više od 15.000 ljudi i dalje se vode kao nestali.

Zainteresovani građani peticiju mogu potpisati i na sajtu Koalicije za REKOM (www.zarekom.org).

Comments