REZOLUCIJA EVROPSKOG PARLAMENTA KAO MANEVARSKA MUNICIJA U KRATKOTRAJNOM MEDIJSKOM RATU IZMEĐU PINKA I NOVOSTI

RUŽIČASTE NOVOSTI

Javni sukob najmoćnijeg medijskog tajkuna i jednog od najuticajnijih urednika-menadžera u srpskom novinarstvu javnost je podsetio na sumnjivu privatizaciju Novosti i notornu činjenicu da niko ni pet godina po kupoprodaji ne zna ko je većinski vlasnik tog lista

Piše: Mirjana Pantić 

Preporuka Evropskog parlamenta vlastima u Srbiji da spreče koncentraciju i obezbede transparentnost vlasništva u medijima ostala bi još jedno mrtvo slovo na papiru da krajem januara nije izbio kratkotrajni otvoreni rat između vlasnika Radio-televizije Pink Željka Mitrovića i prvog čoveka Večernjih novosti Manojla Vukotića, u kojem je Rezolucija evropskih parlamentaraca iskorišćena kao manevarska municija.

Kratkotrajni medijski rat najmoćnijeg medijskog tajkuna i jednog od najuticajnijih urednika-menadžera u srpskom novinarstvu nije donela ništa sem što je javnost podsetio na sumnjivu privatizaciju Novosti i notornu činjenicu da niko ni pet godina po kupoprodaji ne zna ko je većinski vlasnik tog lista.

Privatizaciju istražuje i Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal.

„Uputili smo međunarodnu zamolnicu italijanskim vlastima. Zamolnica se odnosi na informaciju o 500.000 evra uplaćenih na račun jednog fizičkog lica u Italiji“, rekao je za Dosije specijalni tužilac Miljko Radisavljević, naglašavajući da je to jedina informacija koju može da kaže u ovom trenutku.

U Rezoluciji usvojenoj 19. januara Evropski parlament je, uz ostale medijske preporuke vlastima, izrazio zabrinutost zbog kontroverzi koje su pratile privatizaciju Novosti i pozvao Vladu Srbije da obezbedi isti tretman u medijima za strane i domaće investitore.

Kritika evropskih parlamentaraca nije, međutim, trgla državu koja je vlasnik trećine kapitala Novosti, niti je ponovo u medijima otvorila priču o spornoj privatizaciji lista. Dokument Evropskog parlamenta je, naime, samo poslužio Mitroviću da uzvrati udarac Vukotiću čije su Novosti objavile da se ispostava Pinkove imperije u Sloveniji drži na staklenim nogama pošto posluje s velikim gubitkom. I da najavi novu eru u radnim odnosima – otkaze zbog navodnog ogovaranja.

NOVOSTI O PINKU: Pozivajući se na slovenački Požar report, Novosti su 26. januara prošle sedmice objavile da preduzeće Pink Slovenija d.o.o. beleži oko pola miliona evra gubitka. Kanal Pink Si pokrenut je krajem septembra, a informativni program, koji je trebalo da bude najveća uzdanica te televizije, pretrpeo je nekoliko udaraca pošto su vesti izbrisane iz programa i pre nego što je okupljena ekipa počela da radi. Novosti su navele da je navodno dvadesetak novinara i urednika dobilo otkaz, a u međuvremenu je i slovenačko Ministarstvo kulture opomenulo Pink zbog nepoštovanja zakonske odredbe o korišćenju isključivo slovenačkog jezika, što je kasnije ispeglano prevođenjem programa na slovenački.

Mitrovića je ta vest dočekala u Nemačkoj, gde se leči od aplastične anemije, retkog oblika malokrvnosti. Kako je sam izjavio, u bolnici je završio pošto je trovan u kontinuitetu, pa je zato odlučio da se obračuna sa svima koji su mu “radili o glavi”, uključujući i menadžment Pink Si. Reagujući na navode Novosti o gubicima kompanije Pink u Sloveniji, Mitrović je u izjavi za Televiziju B92 optužio taj list da se ponaša kao glasilo kriminalnih krugova uspostavljenih na relaciji Beograd – Ljubljana.

“Potpuno identična ekipa koja je generisala u prethodnih šest meseci, koliko se dešava taj sukob sa Slovenijom, sada 20 dana posle mojih odluka, a moje odluke su - kada sam se razboleo - da smanjim broj zaposlenih na minimum zbog rizika poslovanja i da sačekam da se oporavim, pa onda da se sa Slovenijom nastavimo boriti ispočetka. Ako pročitate taj tekst (u Novostima) bolje, shvatićete da u njemu ima vrlo, vrlo preciznih momenata koji ukazuju na to kako bi i ko bi odlučivao u slučaju nekakve veće nevolje po mene, kako bi se odlučivala budućnost Slovenije. A Slovenija je, nažalost, u dubokoj sprezi, menadžment zapravo koji sam ja smenio tamo je u dubokoj sprezi upravo sa okolinom koju sam spominjao”, rekao je Mitrović govoreći o sukobu sa Novostima i svojoj odluci da smeni menadžment Pinka u Sloveniji.

PINK O NOVOSTIMA: Posle objavljivanja informacije da je Pink Si u dugovima Mitrović je Vukotiću uzvratio prilogom emitovanim u udarnim vestima RTV Pink iste večeri, u kojem je Vukotić hipotetički okarakterisan kao jedna od prepreka Srbije na putu ka Evropskoj uniji.

Nacionalni dnevnik je, kako je navedeno, istraživao da li će zbog „samovolje i korumpiranosti direktora i glavnog i odgovornog urednika Večernjih novosti Manojla Vukotića biti sprečeno priključenje Srbije Evropskoj uniji?“. Kao povod za Pinkov prilog iskorišćena je nedelju dana ranije usvojena Rezolucija Evropskog parlamenta. Pink je podsetio da je protiv Vukotića u Specijalnom sudu za organizovani kriminal podneto nekoliko krivičnih prijava zbog nezakonitosti oko privatizacije Novosti: „Prvu prijavu još 2007. podneli su privatni akcionari koji su tužilaštvu predočili dokaze o tome kako ih je Vukotić prevario, dok je posle prošlogodišnje prijave Stanka Subotića, koji je bio učesnik u toj privatizaciji, pokrenuta i istraga protiv Vukotića, s obzirom na to da je Subotić Specijalnom tužilaštvu predočio i dokumentaciju“.

Pink je podsetio i da su pojedini mediji tada pisali da je Vukotić u kućnom pritvoru i da je njegovo hapšenje „pitanje dana“, ali da se uz pomoć svojih zaštitnika i političara koje „ucenjuje Novostima“ sve brzo zataškalo.

„Tada se pojavila i medijska grupa VAC koja je potvrdila da je s Vukotićem sklopila ugovor o konsultantskim uslugama prema kojem bi Vukotić u slučaju da uspešno posreduje u prodaji Novosti dobio oko pola miliona evra. Osim korupcije i zloupotrebe službenog položaja za koje je predviđena kazna zatvora, Vukotić nije gonjen ni od strane poreskih organa za neprijavljivanje prihoda. Pretpostavlja se da je reč o sumi od više miliona evra. Novac je primao na račun sina i kuma, pokazuju priznanice VAC-a“, naveo je Pink.

Ta televizija je i naredne večeri u udarnoj informativnoj emisiji imala prilog o Vukotiću, podsećajući, između ostalog, da su zaposleni u kompaniji protiv njega podneli krivičnu prijavu zbog navodne pljačke nekoliko desetina miliona evra u poslu izdavanja edicija "Milenijum" i "XX vek".

Pink je naveo i da se u Rezoluciji spominje Vukotićevo ime iako ga evropski parlamentarci, izražavajući zabrinutost zbog afera koje su pratile privatizaciju lista, nisu imenovali.

BURAZERSKO NOVINARSTVO: Ratom Pink - Novosti ostali mediji zabavili su se nekoliko dana, sa ili bez bez spominjanja Rezolucije, pa su se okrenuli atraktivnijoj priči o uzrocima Mitrovićeve bolesti i njegovim odnosima sa ženinom porodicom.

Oprezni Vukotić je umesto direktnih izjava obećao javno saopštenje koje još nije dao.

Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Vukašin Obradović u sukobu Vukotića i Mitrovića vidi još jednu potvrdu teze da je problem srpskog novinarstva informacija koja se ne objavljuje.

„Ovo je, po mom mišljenju, klasičan primer ‘burazerskog novinarstva’. Bilo je potrebno da se Mitrović ozbiljno naljuti pa da saznamo da je Vukotić zapravo glavna smetnja na našem putu ka Evropi i to sa nedelju dana zakašnjenja. Ili, obrnuto, morali smo da čekamo da Mitrović ode na lečenje pa da se Novosti ‘zabrinu’ zato što je, navodno, Pink Slovenija u ozbiljnim finansijskim problemima. Epizoda sa ovom dvojicom medijskih magnata samo potvrđuje tezu da je osnovni problem srpskog novinarstva ono što se ne objavi, a ne ono što se objavi”, rekao je Obradović za Dosije.

KACINOVO UPOZORENJE: Nemački medijski koncern VAC u Srbiji ima nespornih 50 odsto akcija u dnevnim novinama Politika i suvlasništvo u novosadskom Dnevniku (koje je u međuvremenu ponudio malim akcionarima), kao i nerealizovani interes u Novostima.

Autor Rezolucije u kojoj se skreće pažnja na privatizaciju Novosti izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin, u odbranu VAC-a (WAZ) stao je i juna prošle godine kada je nemački medijski koncern dramatično najavio povlačenje iz Srbije pošto ne može da preuzme akcije Novosti. Na njih, kako sam tvrdi, polaže pravo srpski tajkun Milan Beko.

Kacinovo zalaganje za VAC u Srbiji i ranije je tumačeno kao posledica lobiranja u evropskim krugovima čelnika te grupacije, a pre svih direktora Bode Hombaha, a sam izvestilac je ukazivao da će povlačenje VAC-a biti štetno po Srbiju zbog drugih potencijalnih investitora.

VAC I BEKO: Desetak dana posle usvajanja Rezolucije Evropskog parlamenta VAC je ponovo ukazao na štetu koja mu je naneta na srpskom tržištu. “Smatramo da je vrlo značajno to što se skandalozna situacija vezana za privatizaciju Večernjih novosti eksplicitno kritikuje na najvišem evropskom nivou”, saopštio je član uprave VAC i njen predstavnik za Srbiju Peter Lange.

On je podsetio da je VAC i u prošlosti redovno obaveštavao Evropsku komisiju o iskustvima koja je imao kao investitor u Srbiji i poručio da će to raditi i ubuduće. “Naročito smo ozlojeđeni činjenicom što se u Srbiji već mesecima bez pravnog osnova odlaže donošenje odluke od strane Komisije za zaštitu konkurencije i time nam se onemogućava da preuzmemo udeo u Večernjim novostima koji smo već platili. Ova situacija ide u korist samo jednom određenom privredniku u Srbiji. Posle ove odluke Evropskog parlamenta oprezno iznosimo optimistički stav da će se u Srbiji pronaći rešenje u skladu sa osnovama pravne države”, istakao je Peter Lange.

VAC je još 2006. pokušao da kupi Novosti, ali tadašnja Vlada Srbije i uprava lista, prema navodima medija, nisu to dozvolili. Po svemu sudeći samo javno pošto je, kako se kasnije ispostavilo za potrebe VACA-a, većinski paket akcija kupio konzorcijum firmi na čijem je čelu Milan Beko.

Jedna od Bekovih firmi koje su dobile akcije je Ardos Holding u Salcburgu. Nemački koncern je u junu prošle godine saopštio da je preuzeo tu firmu koja je vlasnik 24,9 odsto akcija Novosti. Portparol grupacije VAC Paul Binder tada je izjavio da grupacija nastoji da "na osnovu pravno važećeg ugovora sa jednim srpskim privrednikom preuzme i druga dva društva koja takođe imaju učešće u Novostima". Prema tim navodima VAC-a, novac za kupovinu većinskog paketa u Novostima potiče isključivo sa nemačkih računa kompanije (VAC) koja je ”iskoristila mogućnost za kupovinu više od 60 odsto udela u Novostima”.

Mediji su više meseci nagađali koji se biznismen krije iza Novosti i navodili da je to najverovatnije Beko koji je u novembru prilikom gostovanja na TV B92 javno kazao da je vlasnik Novosti. On je, međutim, odbacio tvrdnje da je kompaniju kupio novcem pozajmljenim od drugog tajkuna Stanka Subotića i naveo da je u posao sa Novostima ušao pošto je VAC tražio medijskog partnera iz Srbije. Rekao je da njegove kompanije jesu dobile novac za kupovinu lista, ali je istovremeno naveo da Novosti nisu prešle u ruke VAC-a, jer to nije bilo predviđeno ugovorom. „Ugovor je predvideo da će (VAC) postati kvalifikovan kupac za Novosti samo u slučaju ako dobije saglasnost antimonopolske komisije“, rekao je Beko.

Posebnu boju aferi Novosti juna prošle godine dao je ministar ekonomije i regionalnog razvoja Srbije Mlađan Dinkić porukom VAC-u da ode iz Srbije. Nimalo biranim rečima, na ivici diplomatskog skandala Dinkić je u više navrata ponovio da VAC nije bio dobar investitor u Srbiji, da je poslovao netransparentno i da je sklopio poslovni aranžman sa privrednicima o čijem je kredibilitetu morao da vodi računa.

VAC I VUKOTIĆ: VAC je u januaru prošle godine zatražio mišljenje Komisije za zaštitu konkurencije o tome da li bi kupovinom akcija Večernjih novosti imao monopol na tržištu, pošto je koncern već imao akcije u Politici. Komisija za zaštitu konkurencije je početkom jula 2010. objavila da je medijski koncern VAC obavestila da mu nije odobrila koncentraciju vlasništva u kompaniji Novosti.

Tadašnja predsednica Komisije za zaštitu konkurencije Dijana Marković Bajalović izjavila je nekoliko meseci kasnije da joj je zbog Novosti Milan Beko pretio od 2008. godine.

Čekajući mišljenje Komisije, VAC je izneo niz optužbi na račun Vukotića i posredno ukazao da mu je ponudio mito u pokušaju kupovine akcija Novosti. Vukotić se, saopštio je VAC, ponudio za savetnika za Srbiju. „Iz dokumenata kojima raspolažemo proističe da je 9. decembra 2002. održan sastanak u hotelu u Frankfurtu, u blizini glavne železničke stanice, na kojem su bili Manojlo Vukotić i njegov sin Vladimir”, naveo je VAC.

Prema tvrdnjama te kompanije sporazum o konsultantskim uslugama sa direktorom Novosti podrazumevao je 75.000 evra za Vukotićeve usluge, paušalni iznos od 500.000 evra za Vukotića u slučaju uspešnog posredovanja pri preuzimanju Novosti i sporazum o konsultantskim uslugama radi razvoja novih projekata u slučaju uspešnog preuzimanja Novosti. VAC je naveo da je na račun sina Manojla Vukotića u Milanu u maju 2003. uplaćena suma od 37.500 evra, a isti toliki iznos uplaćen je i na drugi račun koji je Vukotić otvorio na ime Radojka Mrlješa.

Vukotić je, međutim, sve te tvrdnje odbacio, ukazujući da nije mogao posredovati u prodaji Novosti pošto su one bile u većinskom vlasništvu malih akcionara, te da su te akcije javno prodate 2005. Istovremeno, on je potvrdio da je angažovan za konsalting usluge pošto ga je VAC navodno smatrao najboljim poznavaocem prilika medijske scene u Srbiji.

Na ostale navode VAC-a Vukotić je poručio da će odgovoriti tužbom pošto smatra da su optužbe protiv njega lažne.

PRETKRIVIČNI POSTUPAK: Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal juna prošle godine pokrenulo je pretkrivični postupak o privatizaciji kompanije Novosti. Specijalni tužilac Miljko Radisavljević tada je naveo da je slučaj u pretkrivičnom postupku i da se Subotićevi navodi ispituju.

Subotić je marta prošle godine u direktnom uključenju u emisiju Intervju sa Jugoslavom Ćosićem izjavio da je Beku i Miroslavu Miškoviću pozajmio novac za kupovinu Novosti i Luke Beograd, te da mu oni novac nisu vratili.

Dva meseca kasnije Subotićevi advokati podneli su krivičnu prijavu za privatizaciju Novosti.

Gostujući decembra u emisiji Između redova na B92 kod Ćosića, Subotić je ponovio optužbe i naveo da su ga reketirali Vlada Vojislava Koštunice i tajkuni Beko i Mišković.


REZOLUCIJA

Evropski parlament u Strazburu usvojio je 19. januara Rezoluciju o evropskoj integraciji Srbije u kojoj se, uz reformu pravosuđa, saradnju Beograda s Haškim tribunalom i tenzije u Sandžaku, dotakao i medija.

Evropski parlamentarci iskoristili su rezoluciju da još jedom podsete na važnost nezavisnih medija u procesu demokratizacije zemlje i od vlasti zatražili da preduzme korake ka obezbeđivanju te nezavisnosti od političkih i drugih uticaja. U rezoluciji su pozdravljeni napori vlasti u Srbiji da uspostavi zakonodavni okvir koji garantuje slobodu govora, ali je istovremeno izražena zabrinutost zbog pokušaja države da se meša u medijski sektor i kontroliše ga. Evropski parlamentarci skrenuli su pažnju na koncentraciju vlasništva i izostanak transparentnosti u medijskom sektoru.

Iz Strazbura su stigle i osude napada i pretnji upućenih novinarima u Srbiji. Evropski parlament je pozvao vlasti da sprovedu punu istragu u vezi s tim napadima i pretnjama i da izvršioce privedu pravdi. Od novinara je zatraženo da poštuju etički kodeks.

U dokumentu je takođe ukazano da je pristup Internetu ostao na niskom nivou, te da zbog važnosti Interneta u širenju medijskih sloboda vlasti treba da preduzmu mere kako bi se to promenilo.

Comments