SUFICIT RRA - DOPRINOS RASTROŠNOM BUDŽETU


Piše: Goran Cetinić


Od desetak principa razumne politike oporezivanja, ovde ćemo navesti dva:

• Glavni cilj poreske politike jeste minimalizovanje distorzija u privredi tako da poreska davanja što je manje moguće utiču na odluke ekonomskih subjekata;
• Porezima treba zahvatiti što je manje moguće dohotka, da ne bi ograničavali razvoj i investicije(1).

Iz pomenutih proizlazi i princip održivosti poreskog obveznika koji se podrazumeva, a koji je Juraj Križanić u svom delu „Русцкое государство в половине XVII века“ napisanom 1666. godine ovako formulisao: „Gdje je jedino državna blagajna puna, a cijela zemlja siromašna, ondje brzo ponestaje snage. Zemlja opusti zbog prekrutoga ubiranja poreza... Dobri su i časni za prikupljanje imovine oni poslovi kojima se državna imovina povećava pravedno, mirno, časno, bez odvratne lakomosti, bez ljutog guljenja i nepodnošljivog i neljudskog izrabljivanja podanika“(2).

Dakle, već u XVII veku ekonomskom savetniku Ruskog cara bio je jasan princip da se poreski obveznik ne sme opteretiti više od nivoa koji mu omogućava bar preživljavanje.

U današnjoj Srbiji primena ovakvih elementarnih postulata često izostaje. Specifičan slučaj preteranog oporezivanja ekonomskih subjekata jeste politika Republičke radiodifuzne agencije (RRA) koja godinama opterećuje elektronske medije u Srbiji nepotrebnim finansijskim opterećenjima. RRA održava istu praksu i u kriznim godinama, uprkos činjenici da joj je data uloga nezavisne institucije koja treba da omogući razumno uređenje medijskog sektora i uprkos činjenici da su elektronski mediji u teškom ekonomskom položaju već više godina, jer ih na malom tržištu deluje ogroman broj, neprimeren veličini zemlje, a još manje njenoj kupovnoj moći. Od ranije na rubu propasti, u poslednje dve godine većina ovih medija dotučena je domaćom i svetskom ekonomskom krizom. U takvim uslovima primarni zadatak Ministarstva kulture nadležnog za medije i RRA trebalo bi da bude stvaranje uslova koji bi omogućili i pomogli, prvo preživljavanje, a onda i razvoj kvalitetnih elektronskih medija.

Prema Zakonu o radiodifuziji (član 35) “Prihod Agencije čine sredstva ostvarena od naknade koju emiteri, u skladu sa ovim zakonom, plaćaju za dobijeno pravo na emitovanje programa (dozvola za emitovanje programa)“. Da su autori Zakona unapred znali da će se emiteri opterećivati više nego što je potrebno, govori član 34: “Ako se godišnjim obračunom prihoda i rashoda Agencije utvrdi da su ukupno ostvareni prihodi Agencije veći od ostvarenih rashoda, razlika sredstava uplaćuje se na račun budžeta Republike Srbije i raspoređuje se, na jednake delove, za unapređenje i razvoj kulture, zdravstva, prosvete i socijalne zaštite”(3). Ova odredba je alibi za nerazumno opterećivanje emitera suvišnim davanjima i, osim što je skrenula novac namenjen radu i razvoju emitera u birokratske kanale, dovela je do izdavanja preteranog broja dozvola za emitovanje, po principu što više dozvola to više prihoda agencijskim i budžetskim korisnicima.

U praksi RRA suficit namenjen budžetu imao je sledeću dinamiku:

Godina

Višak za budžet
- u dinarima -

Iznos u evrima po kursu
na dan 31. 12. odnosne godine

2007.

298.489.539

3.740.470

2008.

236.831.376

2.665.060

2009.

139.288.524(4)

1.435.060

2010.

65.522.034♣

616.968

2011. (planirano)

85.588.100▪

822.172♦

UKUPNO

 

€ 9.279.730

♦ Kurs 25. februara 2011, ♣ Prvih 10 meseci 2010, ▪ Planirani iznos
Izvor: Informator o radu Republičke radiodifuzne agencije, 2010. i 2011. (Podaci su sa sajta RRA koja je znatno poboljšala transparentnost poslovanja, pa su ovakve analize moguće(5)); NBS kursne liste(6).

Opisana dugoročna praksa RRA legalna je jer ima uporište u Zakonu o radiodifuziji. Međutim, Zakon o radiodifuziji donet je da bi omogućio razvoj kvalitetne radiodifuzije u Srbiji. Njegove negativne aspekte trebalo bi menjati i logično je bilo očekivati da RRA inicira izmenu te zakonske odredbe predlogom da se višak sredstava vraća medijima koji su ga uplatili. Da je izmene medijskih zakona moguće sprovesti u Srbiji uprkos otporima osvedočili smo se 31. avgusta 2009, kada je “prošao” Zakon o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju.

Mada legalno opravdana, ova praksa ima sporne ekonomske i moralne aspekte. U ekonomskom smislu dobitnici su uže privilegovane grupe: zaposleni u RRA, četiri ministarstva Vlade koja bez obaveza podnošenja računa raspolažu ovim viškom sredstava i finalni korisnici budžetskih sredstava akumuliranih na ovaj način. Voljom zakonodavca, nezavisne agencije i četiri ministarstva, nepoznati finalni korisnici troše sredstva prikupljena od medija, bez da mediji imaju ikakvu korist, upliv ili želju da finansiraju netransparentnu potrošnju. Zanimljivo je da je zakonskim rešenjem postignuta sinergija između nezavisnog regulatornog tela i državnog budžeta, umesto da je zakonodavac insistirao na zakonskim rešenjima koji pospešuju logičnu sinergiju nezavisnog regulatornog tela i medijskih subjekata. Ekonomski gubitnici su sasvim očigledno individualni elektronski mediji od kojih je potpuno neopravdano oduzet deo sredstava koja su za tri godine i 10 meseci ukupno dostigla gotovo 8,5 miliona evra. Da je 8,5 miliona evra ostalo u medijskom sektoru sigurno bi slika elektronskih medija bila manje tužna nego što je danas.

Moralni aspekti ovakve prakse nameću dileme. Nezavisna regulatorna institucija RRA ovakvim pristupom finansiranju uživa u dve, u današnjim uslovima, nepotrebne blagodeti. Jedna je da je planiranje viška svake godine oslobađa obaveze da vodi računa o racionalnom trošenju sredstava. Druga je ciničan pristup medijskim subjektima koji finansiraju poslovanje Agencije. Ne samo da RRA nije predložila vraćanje sredstava medijima, ili iskoristila lakšu mogućnost da sama ozbiljno smanji obavezujuće iznose koji emiteri plaćaju, nego finansijskim planom svake godine planira suficit koji će usmeriti u budžet (7). Dok je rešenje kojim emiteri finansiraju rad RRA logično, planiranje suficita, a time i oduzimanje sredstava medijima, agresivno je i nepotrebno ugrožavanje njihovog opstanka. Izgleda da RRA nije svesna poreskog postulata opisanog na početku teksta. Ako velika davanja u kriznoj situaciji doprinesu da većina medija nestane, nestaće i osnova za prikupljanje sredstava za RRA, a time će biti ugrožen i opstanak nje same.

________________________________________________________________________________

 (1) Prema Tax Foundation: Andrew Chamberlain, Ten Principles of Sound Tax Policy, 2005.

 (2) Јурај Крижанић „Русцкое государство в половине XVII века“ Сибир, 1666. Citirano prema prevodu Mate Molnara: Juraj Križanić „Politika“ Matica Hrvatska, Zagreb 1947.

(3) ZAKON O RADIODIFUZIJI ("Sl. glasnik RS", br. 42/2002, 97/2004, 76/2005, 79/2005 - dr. zakon, 62/2006, 85/2006 i 86/2006 - ispr.)

 (4) U 2009, godini najveće krize, RRA je ostvarila višak iznad planiranog suficita od 7.119.341 ili 73.000 evra suficita na planirani suficit.

 (5) Informator o radu Republičke radiodifuzne agencije, 2010; Informator o radu Republičke radiodifuzne agencije, 2011.

 (6) NBS kursne liste na dan 31. decembra 2007, 2008, 2009, 2010. i 25. februara 2011.

 (7) Za 2011. u finansijskom planu čak je planirano povećanje suficita i preokretanje trenda smanjivanja medijskih uplata u budžet.

Comments