PETORO STUDENATA BEOGRADSKOG PRAVNOG FAKULTETA UČESTVUJE NA MEĐUNARODNOM TAKMIČENJU “ZA ODBRANU MEDIJA POTREBNI SU BRANITELJI MEDIJA”

SRBIJA U OKSFORDSKOM OGLEDALU

Uoči odlaska u Veliku Britaniju, gde će početkom aprila predstavljati Srbiju na međunarodnom takmičenju “Price Moot Court” simulacije suđenja pred fiktivnim Univerzalnim sudom za slobodu izražavanja, studenti beogradskog Pravnog fakulteta ispričali su za Dosije Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) šta očekuju od takmičenja i kako su se pripremali za njega

Piše: Tamara Kaliterna

Petoro studenata Pravnog fakulteta u Beogradu takmiči se početkom aprila u Oksfordu u simulacijama suđenja pred fiktivnim Univerzalnim sudom za slobodu izražavanja. Za prestižno takmičenje “Price Moot Court” tri devojke, koje su preuzele ulogu tužilaca, kao i dva mladića koji će u simulaciji biti branioci, pripremali su se od septembra 2010, izučavajući paralelno zakonodavstvo Srbije i drugih sistema. Žiri od učesnika očekuje da, koristeći domicilno i drugo zakonodavstvo, iznose valjane argumente pro et contra, forsiraju komparativnu analizu, te istraže regionalne i međunarodne pravne standarde.

Univerzalni sud za slobodu izražavanja deo je Univerzalnog suda za ljudska prava koji obezbeđuje građanima svih država članica Ujedinjenih nacija da uživaju prava iz Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima. Taj sud preuzima jurisdikcije regionalnih sudova i presuđuje kad su iscrpljene sve pravne mogućnosti pred domaćim sudovima.

Zamerke domaćem zakonodavstvu i praksi

Pripremajući se za takmičenje, studenti su istraživali domaće medijsko zakonodavstvo, uključujući i Izmene i dopune Zakona o javnom informisanju iz 2009. godine, koje su odlukom Ustavnog suda nedavno suspendovane. Jedna od članica ekipe Srbije Adriana Minović smatra da pri formulisanju novih paragrafa nisu korišćena pogodna iskustva drugih država pa su, kako kaže, odredbe o registraciji javnih glasila bile prestroge, a kazne za njihovo nepoštovanje drakonske.

Apsolventkinja Pravnog fakulteta u Beogradu ukazuje i na proceduralnu manjkavost kojom izvršna vlast preuzima prerogative zakonodavne. Tu opasnost ona vidi u činjenici da resorni ministar, u ovom slučaju ministar kulture koji je nadležan i za informisanje, predlaže izmene zakona umesto da to čine eksperti i novinari.

„Komparativna analiza potvrdila je da se domaće medijsko zakonodavstvo mora doterati. Ima mnogo nedostatka, arhaično je i ne prilagođava se sadašnjosti”, kaže za Dosije Adriana Minović.

Student četvrte godine međunarodnog prava Sava Pavlović naglašava da su, pripremajući se za takmičenje na osnovu inostrane literature, nailazili na teškoće zbog različitih rešenja u različitim državama. Ekipa je posebno proučavala evropsko i američko medijsko pravosuđe, kao i praksu Interameričkog suda za ljudska prava.

Za razliku od koleginice Minović, Pavlović smatra da su zakoni koji regulišu oblast medija u Srbiji dobri, ali upozorava da su njihovo tumačenje i primena restriktivni, suprotno praksi evropskih sudova.

Petar Radosavljev, student četvrte godine na smeru privredno pravo, kaže za Dosije da su pripreme bile naporne “jer na fakultetu nisu stekli predznanje”, kao i da zakoni Srbije nedovoljno precizno definišu „šta su javna glasila”. On ističe značaj iskustava Interameričkog suda i dodaje da mu je najviše muka zadao prevod sa francuskog jezika Zakona o informisanju afričke države Čad.

Veliko interesovanje

Studentkinja četvrte godine krivičnog prava Nevena Krivokapić nada se da će njena ekipa uspeti u konkurenciji tridesetak timova iz sveta i navodi da su u Indiji zbog velikog interesovanja organizovana eliminaciona takmičenja.

Najveći problem Nevena Krivokapić vidi u neusaglašenosti pravnih sistema i činjenici da ono što je negde argument odbrane u drugoj zemlji je argument tužbe. Suprotno tome, za Adrianu Minović taj nedostatak je prednost – na taj način se bolje “izbistre” argumenti “za” i “protiv”, što je važan segment na takmičenju.

Ona podseća da na takmičenju u Oksfordu dominiraju argumenti logike - common sense - a ne pravne norme.

Pavlović očekuje da se na takmičenju u Oksfordu pronađu najbolja rešenja za ono što je bez presedana, da se što svestranije sagleda situacija, kako bi iz toga proizašao novi pravni standard i rešenja na osnovu argumenata.

Koordinatorka beogradskog projekta ovog takmičenja Milica Janačković, apsolventkinja na smeru za međunarodno pravo, dodaje da je prednost nadmetanja u Oksfordu što su tamo sve pravne prakse ravnopravne.

Janačković takođe naglašava potrebu da se srpsko medijsko zakonodavstvo usaglasi sa evropskim pravom. Ona podseća da je Zakon o elektronskim komunikacijama formulisan bez javne rasprave, pa je delom i zbog toga u suprotnosti sa Ustavom koji štiti tajnost komunikacije.

„Istina je da Bezbednosno-informativna agencija i policija ne mogu da prisluškuju građane, ali smeju da identifikuju ko je i kada s nekim razgovarao. Osim toga, dozvolu za prisluškivanje daje izvršna, a ne sudska vlast”, kaže ona i podseća da je slične zakonske pokušaje u Britaniji Evropski sud za ljudska prava dva puta osporio.

Janačković takođe smatra da javne ličnosti ne bi trebalo da budu zaštićene od argumentovanih i dobronamernih kritika.

Malo pomoći za pripreme

Takmičari si rekli da pri istraživanjima nisu imali značajniju institucionalnu pomoć i istakli, pre svega, dobru volju pojedinih advokata kojima je specijalnost medijsko pravo, nekih univerzitetskih profesora i napore mentora Vuka Cucića, predavača upravnog prava. Kažu da im je izuzetno koristilo što su pod patronatom advokatice Snežane Đokić tri nedelje u beogradskim sudovima pratili suđenja o medijskim predmetima.

Najvažniji dokument u istraživanjima bila je Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, a bazu podataka NUNS-a studenti su koristili kako bi upoznali mentalitet društva i pojedinaca - onih koji tuže medije i novinare i sude im.

Prema njihovim rečima dokumentacija NUNS-a o napadima na novinare koristiće im posebno po povratku iz Britanije, kada će organizovati tri radionice u Srbiji o medijskom pravu na kojima će se komparativno analizirati medijsko pravosuđe u Srbiji i EU. Poseban naglasak biće na korektnosti i kvalitetu sudskih presuda u Srbiji, kako bi bile neoborive i za međunarodne, arbitražne sudove.

Osmomesečni projekat „Medijsko pravo” sprovode Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), Međunarodni odbor za istraživanje i razmenu (IREX) i NUNS.


PRAJSOVI UČENICI

Takmičenje u poznavanju medijskog prava - “Za odbranu medija potrebni su branitelji medija” - nosi ime profesora Monroa Prajsa (Monroe E. Price), osnivača programa komparativnog medijskog zakonodavstva i politike u Centru za društveno-pravne studije na Pravnom fakultetu Univerziteta Oksford.

Takmičenje organizuju Centar i Međunarodno udruženje medijskih advokata. Fiktivni sud osnovan je 2008. Na takmičenju mogu učestvovati studenti iz čitavog sveta koje interesuju medijsko zakonodavstvo i politika, naročito sloboda izražavanja, kako je ona definisana u članu 19. Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima.


NEMA KATEDRE ZA MEDIJSKO PRAVO

Pavlović ukazuje na manjak izučavanja medijskog prava na fakultetima u Srbiji. Na Pravnom fakultetu u Beogradu, gde izučava međunarodno pravo, nema katedre za medijsko pravo, a studenti su do sada o ovoj oblasti učili samo na trećoj godini osnovnih studija kroz pravo iz oblasti Interneta.

Od ove školske godine postoji poseban program na master studijama.

Comments