STUDENTI BEOGRADSKOG PRAVNOG FAKULTETA POSLE POBEDE NA MEĐUNARODNOM TAKMIČENJU ČIJI JE ZVANIČNI MOTO BIO „ZA ODBRANU MEDIJA POTREBNI SU BRANITELJI MEDIJA"

PEHAR IZ OKSFORDA DONEO I PRVE PONUDE U SRBIJI

Studentima Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu koji su pobedili na prestižnom takmičenju iz poznavanja međunarodnog medijskog prava u Oksfordu, uz pohvale, stigle i ponude za dalje usavršavanje i stažiranje u jednoj beogradskoj advokatskoj kancelariji. Sudija iz Beograda želi da pohađa njihove radionice

Piše: Tamara Kaliterna

Posle pobede na trodnevnom takmičenju iz poznavanja međunarodnog medijskog prava na britanskom Univerzitetu Oksford, studenti Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu uverili su se da ništa ne uspeva kao uspeh. Milici Janačković, Neveni Krivokapić, Adriani Minović, Stefanu Dragojeviću, Savi Pavloviću i Petru Radosavljevu oksfordski pehar obezbedio je zaluženu pažnju javnosti, poziv za letnju školu u Oksfordu, mogućnost stipendije, ali i ponudu da budu pomoćnici u beogradskoj advokatskoj kancelariji specijalizovanoj za medijsko pravo. Najveći kompliment stigao je od sudije koja želi da učestvuje u njihovim radionicama za studente prava u Beogradu, Nišu i Novom Sadu.

Na takmičenju čiji je zvanični moto bio „Za odbranu medija potrebni su branitelji medija" 31. marta, 1. i 2. aprila na britanskom Univerzitetu Oksford, beogradski studenti su osvojili prvo mesto iz poznavanja međunarodnog medijskog prava i nagradu za najbolje pismene podneske. Takmičilo se 26 timova iz 19 zemalja - Amerike, Afrike, Azije i Evrope, a tim iz Srbije u finalu je pobedio tim američkog Univerziteta Kardozo iz Njujorka. Iz Indije su došle četiri ekipe. Beograđani su bili jedini tim iz bivše Jugoslavije na takmičenju. Takmičari su budući pravnici ili politikolozi s pravničkim sklonostima.

Trener beogradske ekipe bio je Vuk Cucić, asistent na Pravnom fakultetu, a koordinatorka projekta Milica Janačković. Na simuliranom suđenju u Oksfordu tužbu su zastupale Adriana Minović i Stefan Dragojević, a odbranu Sava Pavlović i Petar Radosavljev.

Ovi mladi i pametni ljudi dobili su i iskoristili svoju šansu na pravi način“, rekao je na konferenciji za novinare u Medija centru 6. aprila predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Vukašin Obradović i ocenio da je status medijskog prava u Srbiji, neusklađenog sa zakonodavstvom EU, zabrinjavajući i u normativnom i u praktičnom smislu.

Posle uspeha mladih Beograđana prihvaćeno je da baza podataka NUNS-a o napadima na novinare u Srbiji bude deo arhive u Oksfordu.

Ivana Bjelić, programska menadžerka za medijska udruženja u IREX-u, koji je sa USAID-om finansijski pomogao studentima da odu na takmičenje, objasnila je da su se odlučili za podršku ovoj ekipi kad su se uverili koliko je velika njihova želja da odu na takmičenje.

„Još jedan opredeljujući faktor bio je što u Srbiji ima malo stručnjaka za medijsko pravo, a oni su odlučili da će se posvetiti baš ovoj oblasti“, rekla je Bjelić.

Minović, Cucić, Radosavljev, Dragojević i Pavlović zahvalili su na podršci američkim donatorima i NUNS-u jer, kako su rekli, bez njih „ovaj uspeh ne bi bio moguć“.

Advokat Slobodan Kremenjak, koji se specijalizovao za „medijske slučajeve“, objasnio je da je takmičenje na Oksfordu važno jer je ovaj univerzitet „rasadnik kvalitetnih međunarodnih pravnika“. Kaže da se do 2005. desetak pravnika iz Srbije medijski specijalizovalo na Oksfordu, a kada su se vratili osetio se upliv novih ideja i kvalitetniji rad na medijskom pravu. Poslednjih nekoliko godina nastupila je praznina, zaključuje Kremenjak.

Takmičenje u Oksfordu organizovao je Centar za sociološko-pravne studije Programa za uporednu analizu medijskog prava i politike, u saradnji sa Međunarodnom asocijacijom advokata iz oblasti medijskog prava.

Na međunarodnom takmičenju Monroe E. Price Moot Court studenti iz Beograda nadmetali su se pre finala sa timovima iz Indije, Kenije i SAD.

Ovo takmičenje organizuje se od 2008. Nosi ime Monroa Prajsa, koji je želeo da ohrabri pravnike iz sveta da doprinesu razumevanju uloge medija u društvu. Prajs je predsednik Centra za medije i komunikacije na Centralnoevropskom univerzitetu.

Beogradski tim se pripremao od septembra 2010, izučavajući paralelno zakonodavstvo Srbije i drugih sistema. Njihov zadatak bio je da na simuliranom suđenju pred Univerzalnim sudom za ljudska prava, koristeći domicilno i drugo zakonodavstvo, iznose valjane argumente pro et contra, forsiraju komparativnu analizu, te istraže regionalne i međunarodne pravne standarde.

Veće za slobodu izražavanja deo je zamišljenog Univerzalnog suda za ljudska prava koji građanima svih država članica Ujedinjenih nacija obezbeđuje da uživaju prava iz Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima. Taj sud preuzima jurisdikcije regionalnih sudova i presuđuje kad su iscrpljene sve pravne mogućnosti pred domaćim sudovima.

Predsednica ovogodišnjeg žirija bila je Nina Vajić, sudija Evropskog suda za ljudska prava i bivša profesorka Zagrebačkog sveučilišta. Titule ostalih iz žirija su: stručnjak Saveta Evrope za slobodu govora,  sudija Visokog suda za Englesku i Vels, direktor za pravne poslove Rojal Dač Šela (Royal Dutch Shell), dvojica kraljičinih pravnih savetnika, viši savetnik u Guglu (Google), dekan Pravnog fakulteta u Oksfordu.

Pobednici su pozvani na ovogodišnju letnju školu na Oksfordu čija je tema „Mediji u postkonfliktnim oblastima“. Konkurisaće za stipendiju škole.

Pozvani su i na praksu sa plaćenim troškovima u letnju školu u Londonu koju organizuje Media Legal Defence Initiative (MLDI). To je nevladina organizacija osnovana 2008. kako bi pravno pomagala novinarima i novinarskim udruženjima. Pomagala je gambijskim, tajlandskim i ugandskim novinarima i novinarkama; bila je amicus curiae u Evropskom sudu za ljudska prava, a u Savetu Evrope inicirala preispitivanje uticaja zakona protiv terorizma na slobodu medija.

TAKMIČARSKI ZADATAK Svi učesnici takmičenja dobili su isti zadatak - da pred Univerzalnim sudom za ljudska prava simuliraju suđenje (moot court) državi Garuneziji na imaginarnom ostrvu u Indijskom okeanu. Privreda Garunezije   zavisi od turizma i izvoza kokosa. Trećina stanovnika ostrva su došljaci koji nisu zastupljeni u parlamentu. Grupa pridošlica se organizuje i otima grupu turista u hotelu. Otmičari u lobiju hotela formiraju komunikacioni centar s kamerama i Internetom i prete da će osloboditi taoce tek kad dobiju predstavnike u parlamentu. Vlast započinje pregovore s kidnaperima, a novinari odaju informacije o pokretima vladinih trupa i strategiji vlasti. Vojnici upadaju u hotel, pobunjenici, vojnici i zaposleni u hotelu ginu. Vlada je odlučila da se obračuna s medijima i prekine njihovu komunikaciju sa javnošću. Donet je oštriji zakon o medijima, a novinari su se požalili Univerzalnom sudu za ljudska prava da novi zakon Garunezije krši slobodu izražavanja, kako je ona formulisana u članu 19. Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima…  Beograđani su u finalu fiktivnog suđenja, koje je održano u stvarnom oksfordskom sudu,  građevini koja je dostojna najstarijeg   univerziteta na engleskom govornom području, dotakli pitanja koja drugi učesnici nisu primetili, kao što su zaštita izvora informacija i neobjektivno fotografisanje poginulih u hotelu.

LEŽERNI I DRUŽELJUBIVI Mladi Beograđani nisu očekivali da će stići do finala pa su, kako sami kažu, bili opušteni, ležerniji od drugih. I najglasnije su se radovali. Dobro su se družili i sa sudijama i sa konkurentima, najbolje sa kolegama iz Bangladeša, a svuda su nalazili veze sa domovinom. U oksfordskom pabu “Grapes” upravnik je Dragiša, Amerikanki iz protivničkog tima majka je poreklom iz Srbije, Kenijac je u SAD bio na master studijama sa koleginicom sa beogradskog Pravnog, Egipćanina su prijatelji naučili “Srbija do Tokija”.  Najdraže im je što je njihov uspeh i drugima drag. Zadovoljni su i medijskom reakcijom u Srbiji na njihov uspeh. U večernjem dnevniku RTS-a u nedelju 3. aprila bili su prva vest.