Moguće posledice afere News of the World

UDAR NA PRIVATNOST MOŽE IZAZVATI JAČU KONTROLU MEDIJA

Piše: Smiljana Vukojčić

Otkriće da su neki britanski tabloidi prisluškivali telefone mnogih ljudi, među ostalima poznate ličnosti i žrtve teških zločina, izazvalo je skandal koji će duboko potresti medijsku imperiju Ruperta Mardoka (Murdoch), ali i uzrokovati promene u regulisanju i nadzoru nad britanskim medijima. Medijska afera koja konkuriše Vikiliksu prelila se i na drugu stranu okeana i mogla bi da se odrazi na budućnost tabloida koji su u Britaniji, ali i van nje, posebno jaki i čitani. Čitav medijski sektor mogao bi uskoro da se suoči sa posledicama prevelike slobode u prikupljanju informacija.

Posle desetak hapšenja i tajnovite smrti bivšeg novinara Worlda Šina Hora, koji je otkrio skandal o prisluškivanju javnih ličnosti zbog kojeg je tabloid ugašen, nastupilo je malo zatišje. Čekaju se rezultati policijske, ali i paralelne istrage kojom će se utvrđivati odgovornost novinara i urednika u nedeljniku Mardokove imperije News of the World ugašenom u jeku skandala, kao i drugih umešanih u skandal. Pokrenuta je i nezavisna istraga o etici u medijima, što bi za krajnji ishod moglo da ima izmene u sistemu nadzora medija. To, kako se sada čini, žele predstavnici relevantnih političkih stranaka na Ostrvu - vladajući konzervativci i liberali i opozicioni laburisti.

SAMOREGULACIJA: (Samo)regulatorno telo u Britaniji je Komisija za žalbe na rad štampanih medija (Press Complaints Commission – PCC). Reč je o instituciji nezavisnoj od vlade, u čijem upravljanju, što se posle skandala ističe u javnosti, udeo imaju i urednici u medijima. To je jedna od zamerki britanskog premijera i lidera konzervativaca Dejvida Kamerona (David Cameron), koji je po izbijanju skandala istakao da bi regulatorno telo trebalo da bude “zaista nezavisno”. To nije najteža reč koja je izrečena o Komisiji. Kameron je ocenio da je regulatorno telo “neefikasno” i da mu nedostaje doslednost, pa je pozvao na uspostavljanje “potpuno novog sistema”.

Sličan stav izneo je i lider opozicionih laburista Ed Miliband, opisavši Komisiju kao potpuno nedelotvornu, slikovitim izrazom koji u bukvalnom prevodu znači “bezuba pudlica”. Na izmene medijskog sistema pozvao je i lider liberalnih demokrata Nik Kleg (Clegg), čija je stranka u koaliciji sa konzervativcima.

Skandal nije nov. Urednik za priče o kraljevskoj porodici u Newsu Klajv Gudman (Clive Goodman) uhapšen je 2005. zbog sumnje da je prisluškivanjem saznao da je princ Vilijam povredio koleno. Gudman i privatni istražitelj Glen Malker (Glenn Mulcaire) zbog toga su osuđeni na zatvor. Mardokova kompanija je posle interne istrage zaključila da u listu loša praksa nije rasprostranjena, a takav stav iznela je i Komisija 2007. godine. Ona je o dešavanjima u News of the World objavila još jedan izveštaj odbacivši navode uglednog britanskog lista Gardijan (The Guardian) iz 2009. da je prisluškivanju bio izložen veliki broj ljudi.

To je konkretna stvar koju britanski lideri zameraju regulatoru štampanih medija – da u ovom konkretnom slučaju ništa nije učinio.

“Budimo iskreni. Komisija se pokazala neuspešnom. U slučaju prisluškivanja ona je zaista bila uglavnom odsutna”, rekao je britanski premijer Kameron.

Kameron ima dodatni razlog da oštro nastupi u reakcijama na ovaj skandal – policija je u okviru istrage o korupciji i prisluškivanju u Mardokovom listu uhapsila i Endija Kolsona (Andy Coulson), bivšeg urednika tog lista, koji je pošto je dao ostavku 2007. godine sve do početka ove godine radio kao Kameronov šef za komunikacije. Taj izbor Kameronu se sada zamera, a njegov politički oponent Miliband rekao je da Kameron treba da odgovori na “ozbiljna pitanja” o odluci da zaposli Kolsona.

Kameron je obelodanio i detalje buduće istrage i iz njih se može zaključiti da se u britanskim medijima spremaju promene. Reč je o opsežnom poslu koji bi trebalo da pruži informacije o kulturi i moralu u štampanim medijima, kako u pogledu kontakata s političarima i odnosima sa policijom, što je izbilo u prvi plan zbog upletenosti policije u skandal sa prisluškivanjem, tako i u pogledu neuspeha pravnog okvira za medije i propustima u reagovanju na nepravilnosti.

U svetlu policijske istrage pretresa se i rad u Mardokovoj imperiji News International Co. Jedan od ciljeva istrage je i da se formulišu preporuke za uspostavljanje efikasnije politike i regulatornog režima koji će podržati integritet i slobodu štampe i njihovu raznolikost, istovremeno obezbeđujući najviše etičke i profesionalne standarde.

Potrebne su i preporuke za odnos medija i državnih struktura i političara. Osnovna istraga o medijima i formulisanje preporuka trebalo bi da traje godinu dana.

O ozbiljnosti namere britanskih vlasti svedoči i izbor osobe koja će voditi istragu – reč je o uvaženom i čuvenom sudiji Livesonu (Leveson), koji predsedava savetom za davanje smernica sudovima, a poznat je i kao glavni tužilac u slučaju britanske žene serijskog ubice sa najviše žrtava Rouz Vest (Rose West), koja je osuđena na doživotnu kaznu.

U saopštenju povodom novog zaduženja Liveson je ukazao da mediji kontrolišu sve aspekte javnog života i da propusti u njima zbog toga pogađaju sve ljude. “Zato u samoj srži istrage može biti samo jedno pitanje: ko čuva čuvare?”.

ŽRTVE: Snažna reakcija na skandal posledica je u velikoj meri toga što su među prisluškivanima bili i telefoni žrtava zločina. Stručnjak za medijsko pravo i zagovornik slobode medija Džofri Robertson (Geoffrey) rekao je čak da je naivno oslanjati se na policiju za obelodanjivanje pune istine o zbivanjima u News International, a svoj stav obrazložio je i dosadašnjim propustima policije, ali i mogućnošću kojom raspolaže deo osumnjičenih i upletenih da na pitanja ne odgovaraju.

Robertson je u Gardijanu ocenio da je, uz obavezno očuvanje slobode izražavanja, neophodno garantovati još jednu stvar - da novinari, urednici i menadžment medija, u trenutku kada su optuženi za ozbiljno kršenje krivičnog zakonika, neće imati gde da se sakriju i čime da se zaklone od utvrđivanja istine.

Čuju se i glasovi upozorenja da u rešavanju sadašnje afere ne bi smela da strada sloboda izražavanja u Britaniji, koja je sticana u dugom istorijskom procesu.

Belfast telegraf je, tako, ukazao da je neprihvatljivo da štampa bude regulisana zvaničnim vladinim metodama i upozorio da je za uspostavljanje efikasnog sistema neophodno “zaustaviti paniku koja je dovela do gašenja News of the World”.

A panika, kako se ističe, nije od početka pratila ovaj skandal – za njega je bila zainteresovana tek manjina Britanaca, od kojih veliki broj čita tabloide. Lavina reakcija nastupila je onda kada je otkriveno da je na meti prisluškivanja bio i telefon ubijene tinejdžerke Mili Dauler, na koji su poruke ostavljali zabrinuti roditelji. Ovaj list zalaže se za uspostavljanje efikasnog kontrolnog tela koje bi između ostalog imalo i ovlašćenje da izriče visoke kazne, ali insistira na tome da to mora biti nezavisno telo.

Na sajtu BBC-a, koji se često smatra referencom za visoke standarde u medijima, ukazano je i na ograničenost rezultata do kojih mogu da dovedu osude i “obećanja” da će se u budućnosti poštovati visoki standardi. Mnogo toga zavisiće, kako je istakao urednik u rubrici politika Nik Robinson (Nick), od toga koliko odnosi medija i političara budu jasni i javni.

Mardok se, naime, smatra primerom povezanosti politike i medija, pa i uticaja koji vlasnici moćnih korporacija mogu da imaju. Kako je istaknuto u analizi američke agencije AP o ovom slučaju, Mardok je decenijama najmoćniji spoljni akter u britanskoj politici, za čiju su se podršku nadmetali predstavnici svih političkih struja, a o njemu se čak govorilo kao o stalnom članu vlade. Skandal je, kako se ocenjuje, “oslobodio britanske poslanike koji su dugo živeli u strahu od njegove moći”. Oni su pozvali Ruperta Mardoka i njegovog sina Džejmsa (James) da se pojave pred parlamentarnim odborom za istraživanje ovog skandala, što bi donedavno bilo potpuno nezamislivo.

Kako AP podseća, Mardok je svoju moć u Velikoj Britaniji počeo da gradi 80-ih, kada mu je premijerka iz redova konzervativaca Margaret Tačer (Thatcher) odobrila da uvrsti The Times i The Sunday Times u paket medija čiji je vlasnik, a koji je već uključivao dnevnik Sun i nedeljnik News of the World, koji je glavni vinovnik skandala sa prisluškivanjem. Mardok je sa zahvalnošću odgovorio na tu privilegiju, pa su njegovi listovi pružali jaku podršku konzervativcima i njihovoj politici.

Primer toga je naslovnica lista Sun na dan izbora 1992. godine na kojima je šansu za pobedu imao tadašnji lider laburista Nil Kinok (Neil Kinnock). “Ukoliko Kinok danas pobedi, molimo poslednjeg koji napusti Britaniju da ugasi svetlo”, pisalo je na naslovnici, za koju se smatra da je pomogla konzervativcima da pobede na izborima. Veza sa Mardokom, čiji su listovi veoma čitani, nije se lišila ni laburistička stranka. Pre slanja britanskih trupa u rat u Iraku 2003. godine tadašnji laburistički premijer Toni Bler (Tony Blair) više puta je telefonom zvao Mardoka, čiji su listovi taj potez odlučno podržali. Njegov naslednik Gordon Braun (Brown) u početku je pokušao da se odupre vezama sa Mardokom, ali jedan od pokazatelja da to nije uspeo jeste i činjenica da je bio gost na venčanju generalne direktorke Mardokove kompanije Rebeke Bruks (Rebekah Brooks), koja je bila urednik lista News 2002. u trenutku kada je prisluškivan telefon ubijene Mili Dauler.

Bruks je prošle sedmice napustila čelno mesto kompanije, a 17. jula je i uhapšena. Mardok je posetio i sadašnjeg premijera Kamerona u sedištu vlade malo pošto je on preuzeo vlast u maju 2010. To je bila jedina zvanična poseta tog meseca, pored poseta stranih zvaničnika.


Comments