Godišnja skupština Evropske federacije novinara, Beograd, 15-17. jun

NOVINARIMA I MEDIJIMA SVE TEŽE DA RADE I OPSTANU

Predstavnici novinarskih udruženja i organizacija okupljeni od 15. do 17. juna u Beogradu na godišnjoj skupštini Evropske federacije novinara (EFJ) kroz više preporuka i inicijativa koje se odnose na položaj novinara i njihovu zaštitu zaključili su da je novinarstvo suočeno sa brojnim problemima. Stanje u medijima posebno je loše u zemljama Jugoistočne Evrope, u Srbiji, Rumuniji, Mađarskoj i Belorusiji, kao i u Italiji, gde su novinari pod velikim političkim pritiskom, progonjeni, a često im je ugrožen i život.

Kako je tokom trodnevnih sesija istaknuto, sloboda medija opada u zemljama zapadnog Balkana, uticaj vlasti na medije, netransparentnost vlasničke strukture i nedostatak istraživačkog novinarstva najveće su prepreke razvoju medijske slobode, bez koje nema razvoja demokratije.

Učesnici skupa podržali su inicijativu španskih novinara koji su pozvali na bojkot konferencija za medije u slučaju da nije dozvoljeno postavljanje pitanja i zatražili zaštitu za novinare koji odluče da ne prate takve događaje. Razmotren je i položaj slobodnih novinara, honorarnih saradnika, uz ocenu da bi trebalo nastaviti insistiranje na izjednačavanju njihovog statusa sa statusom stalno zaposlenih, kao i da se honorarcima obezbedi osiguranje od nesreća i povreda na radu. EFJ se zauzeo i za nezavisnost informisanja, naročito u javnim servisima, za usvajanje i poštovanje kolektivnih ugovora i dobro regulisan status novinara jer je to, kako je ocenjeno, garancija kvalitetnog izveštavanja. Ukazano je na potrebu rešavanja teškog materijalnog položaja u većini medija u regionu.

Na otvaranju skupštine pod motom „Ključ za slobodu medija u Evropi: Novinarstvo kao javno dobro“, predsednik EFJ Arne Kenig preneo je svoj utisak da se "ljudi u Beogradu plaše da se sretnu s predstavnicima EFJ“ i ocenio da to „nije prihvatljivo ni za vas ni za nas".

Kenig je naglasio da su mnogi novinari u Srbiji ostali bez zaposlenja, ili su u stalnoj neizvesnosti zbog eventualnog gubitka posla i osvrnuo se na brojne slučajeve pretnji i pritisaka na novinare, navodeći da mnogi koji su istražili teme od javnog značaja žive uz policijsku pratnju i zaštitu.

„Kvalitet novinarstva opada, a oseća se nedostatak medija u unutrašnjosti zemlje i regionima“, rekao je Kenig i poručio da će EFJ podržati izradu medijske strategije koja treba da bude okvir za unapređenje medijske scene u Srbiji.

Obraćajući se učesnicima na otvaranju skupa predsednik Srbije Boris Tadić obećao je da će slučajevi ubistava novinara Radislave Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije i Milana Pantića biti do kraja istraženi i da će ubice biti otkrivene. On je rekao da su pritisci medijskih udruženja i novinara da se razreše ta ubistva nepotrebni, jer to doživljava kao svoju misiju, te da je otkrivanje ubica novinara pitanje od najvišeg značaja za bezbednost države: „Dokle god postoji pretnja novinarima da budu lišeni života i dokle god su zaštićeni policijskim snagama, mi nemamo normalne okolnosti u državi, a da bismo ih imali moramo da razrešimo tu situaciju“.

Tadić se saglasio da je situacija u kojoj novinari u Srbiji rade teška, ali ne i da je stanje gore nego 90-ih godina. Osvrćući se na vlasništvo države u medijima on je rekao da država, prema evropskim standardima kojima i Srbija teži, ne treba da bude vlasnik medija, ali i dodao da se ipak „postavlja pitanje da li je država loš vlasnik medija“ i da unutar Evropske unije postoje brojne dileme i različiti modeli rešavanja tog pitanja.

Predsednik Srbije ocenio je da je odnos države i medija delikatan i ukazao da mediji imaju ulogu kontrolora države, ali i kreiranja celokupne atmosfere u društvu, te da treba osvetle procese u društvu i ukažu na propuste i kriminal.

„Niko ovde nije naivan. I mediji i političke strukture zastupaju određene interese. Da li su ti interesi uvek podudarni - nisu“, rekao je Tadić i pozvao predstavnike medija na partnerstvo sa izvršnom vlasti, uz upozorenje da razvoj demokratskog društva nije moguć bez elementarne saglasnosti dve strane.

Tadić je izjavio da predstoji donošenje zakona koji će regulisati statusna pitanja novinara i odrediti koliko će mediji doprineti promeni društva u Srbiji. Kritikovao je medijska udruženja ocenivši da je neophodno da artikulišu i definišu svoje zahteve, jer po mnogim pitanjima imaju potpuno suprotstavljena mišljenja. Kritike je uputio i na račun medija, pre svega inostranih, zbog načina izveštavanja o hapšenju haškog optuženika Ratka Mladića. Predsednik Srbije zatražio je i veću podršku EU, napominjući da bi u tom slučaju položaj novinara u Srbiji bio bolji.

Komesar za ljudska prava Saveta Evrope Tomas Hamamberg rekao je da vlasnička struktura u medijima mora biti jasno vidljiva i dodao da pretnju za medije predstavljaju veliki poslovni krugovi koji ih kupuju. „Ne sme se dozvoliti da kriminalci kupuju medije i da tako utiču na društvo i javno mnjenje“, rekao je on.

Hamamberg je podvukao i da političari i vladajuće strukture moraju da prihvate mogućnost da više budu izloženi kritici u medijima nego da su obični građani. Ukazao je da je javni servis „potrebniji nego ikad“, ali da on ne sme biti državna propaganda.

„Takođe, javni servis ne sme da postane ni vid dosadnog novinarstva koje niko ne bi pratio“, rekao je Hamamberg i dodao da je potrebno da mediji budu arena za politički dijalog u društvu.

Sloboda medija nije idealna ni u zeljama EU, ali regionu zapadnog Balkana nedostaje istraživačko novinarstvo, rekla je članica Evropskog parlamenta Tanja Fajon.

Predsednica Sindikata novinara Srbije Dragana Čabarkapa navela je da je materijalni položaj novinara težak i da su plate u Beogradu oko 400 evra, 250 evra u redakcijama čiji je vlasnik lokalna samouprava, a 200 evra u privatnim medijima. Čabarkapa je rekla da privatni vlasnici često ne uplaćuju redovno plate i doprinose, da zahtevaju prekovremeni rad i ne dozvoljavaju sindikalno organizovanje. Kako je navela, od početka tranzicije otkaz je dobilo oko 4.000 zaposlenih u medijima, a očekuje se da će ove godine bez posla ostati oko 400 novinara.

„Ugašeno je oko 100 medija, a od pedesetak sprovedenih privatizacija gotovo polovina je poništena“, rekla je ona.

Obraćajući se prisutnim delegatima, ali i predsedniku Srbije, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Vukašin Obradović zahtevao je okončanje istrage o ubistvima novinara i suđenje nalogodavcima i izvršiocima. On je ponovio stavove NUNS-a da se bez rasvetljavanja okolnosti u kojima su novinari ubijeni i proganjani ne može očekivati normalna atmosfera za njihov rad.

"Nemamo razloga da ne verujemo da vlast sve čini da novinarima omogući da rade slobodno, ali očekujemo više jer će inače put u Evropu ostati zamagljen i krivudav", rekao je Obradović, koji je podsetio i na važnost rasvetljavanja neslavne uloge medija i novinara u ratnim sukobima na području bivše SFRJ devedesetih, što je dovelo do urušavanja profesije.

Predsednica Udruženja novinara Srbije Ljiljana Smajlović rekla je da se za slobodu govora treba snažno boriti, bez obzira na to ko je na vlasti.

Prema rečima Olivera Vujovića iz Medijske organizacije Jugoistočne Evrope SEEMO, najteža situacija u kršenju medijskih sloboda je u Belorusiji, Turskoj i Mađarskoj. Dodao je da je prošle godine u regionu Jugoistočne Evrope zabeleženo više od 2.000 slučajeva napada, zastrašivanja i sprečavanja rada novinara.

Evropska federacija novinara predstavlja više od 260.000 novinara različitih udruženja iz 30 zemalja. Njene članice u Srbiji su Nezavisno udruženje novinara Srbije, Udruženje novinara Srbije i Sindikat novinara Srbije, koji su i organizovali skup.

EFJ se bori za socijalna i profesionalna prava novinara u svim medijskim sektorima. Podržava svoje članove i povezane organizacije da jačaju sindikate, privuku novo članstvo i održe ili stvore okruženje u kojem postoje nezavisnost novinara, pluralizam, vrednosti javnog servisa i pristojni uslovi za rad u medijima. Kao reprezentativni glas novinara, EFJ priznaju EU, Savet Evrope i Evropska konfederacija sindikata. Sedište EFJ je u Briselu.

Ujedinjeni granski sindikati Nezavisnost istupili su iz članstva u znak protesta što je EFJ primio UNS pre lustracije tog udruženja.


Posebna izjava EFJ o Srbiji

Evropska federаcija novinara u posebnoj izjavi o položaju novinarstva i novinara u Srbiji ocenila je alarmantnim narušavanje slobode izražavanja, koje se ogleda u stalnim političkim i ekonomskim pritiscima na novinare i odsustvu sindikalnih prava.

EFJ je podržala srpske novinare u borbi da prisile poslodavce u medijima na zaključivanje kolektivnih ugovora kojim će se garantovati prava zaposlenih.

Federacija novinara je pozvala vlasti u Srbiji da okončaju nekažnjivost ubica novinara Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije i Milana Pantića. EFJ smatra neprihvatljivom činjenicu da tri istraživačka novinara u Srbiji moraju da žive pod 24-satnom policijskom zaštitom, kao i blagu kaznenu politiku prema napadačima na novinare.

Comments