Sumnjivi biznis

ŠARIĆEVI POSLOVI SA MEDIJIMA

Braća Darko i Duško Šarić, obojica optužena da su učestvovali u međunarodnom švercu kokaina, pored mnogih drugih svojih poslova su bili zainteresovani i za medije. Tako se njihovoj poslovnoj imperiji, o kojoj je pisao NUNS-ov Centar za istraživačko novinarstvo, mogu priključiti i jedan magazin u Srbiji, manjinske akcije crnogorskog državnog dnevnika Pobjeda, ali i vodeća distribucija štampe u Srbiji. Članovi njihove kriminalne grupe su vlasnici dve štamparije u Beogradu

Piše: Stevan Dojčinović

U noći 8. oktobra 2009 godine, beogradski klub Magacin bio je pun glumaca, novinara, manekenki, pevača, pevačica i učesnika domaćih rialiti emisija. Svi oni su bili pozvani da dođu i podrže izlazak novog nedeljnika Code, pretežno orijentisanog na izveštavanje sa domaće džet-set scene. Prvi broj izašao je aprila te godine, a njegovu naslovnicu su ukrašavali pevačica Jelena Karleuša i višestruki osuđenik Kristijan Golubović, sa kojima su urađeni intervjui.

Novinar Vanja Bulić održao je te večeri govor i preporučio novopečeni magazin kao dobro mesto gde se mogu pročitati vesti iz svih oblasti.

ŠARIĆEV CODE: Domaćice žurke bili su manekenka Svetlana Šarić, osnivačica i većinska vlasnica lista sa 60 odsto udela i glavna urednica Jelena Janković, bivša manekenka. Tada je Svetlana Šarić bila nepoznate široj javnosti u Srbiji, ali za nju će se ubrzo čuti.

Nedelju dana nakon Code-žurke, policije više zemalja udruženom akcijom su zaplenile više od dve tone kokaina na jahti blizu Urugvajske obale, a domaći pravosudni organi će obelodaniti da je ovaj kokain trebala prošvercovati kriminalna grupa kojom je komandovao crnogorski „biznismen“ Darko Šarić. U nizu tekstova koji su se nakon toga mesecima objavljivali o Šariću pojavljivalo se i Svetlanino ime, kao supruge Darkovog rođenog brata Duška.

Oba Šarića su danas optužena da su rukovodila međunarodnim švercom kokaina, kao i da su prala tako zarađen novac. Darko je u bekstvu, dok se Dušku sudi u Crnoj Gori.

Zanimljivo je to da se u vlasništvu kompanije CODE PRESS d.o.o., koja je izdavala magazin, pored Svetlane i urednice Jelene, nalazila i Naike Bokan - najstarija ćerka čuvenog švercera cigareta Vanje Bokana, ubijenog u Atini 2000 godine.

U svakom slučaju, život ovog magazina je bio kratak – posle 15 brojeva on se ugasio. Poslednji broj se u prodaji pojavio 16. novembra, u vreme kada se u zatvoru nalazilo desetak osumnjičenih za šverc kokaina i kada je bilo pitanje trenutka kada će se tužilačka istraga proširiti i na Darka Šarića. Danas je, sem zapuštene Fejsbuk strane magazina Code, gotovo nemoguće na Internetu naći ikakvog drugog traga o postojanju ovog lista. Kao da ga nikad nije ni bilo. 

AKCIJE U POBJEDI: Međutim, interesi porodice Šarić u poslovanju sa medijima su daleko prevazilazi jedan slabotiražni nedeljni magazin kakav je bio Code.

Veći zalogaj je bila kupovina akcija čuvenog crnogorskog dnevnika Pobjeda, koji je u većinskom državnom vlasništvu. Lista akcionara iz marta 2009, koju NUNS ima, pokazuju da su te godine Šarićeva firma Mat Šop (u međuvremenu je promenila naziv u Mat Company) i trojica njegovih saradnika – Goran Soković, Jovica Lončar, Miro Mrdak - zajedno imali malo više od 4,6 odsto akcija ovog lista.

Mat Company je bila okosnica biznisa braće Šarić u Crnoj Gori, pre svega u građevini, prodaji nafte i transportu. Firmu je 2006. osnovao Duško Šarić u rodnim Pljevljima, ali se 2010. vlasništvo prenelo na ofšor kompaniju Mateniko LLC u američkoj države Delaver. Kao vlasnici ove kompanije upisani su Jovica Lončar i Miro Mrdak, a pretpostavlja se da je pravi vlasnik bio Darko Šarić.
Goran Soković je aprila 2010. u Srbiji optužen da je, pored Šarića, takođe bio jedan od organizatora grupe koja je švercovala kokain iz Južne Amerike ka zemljama Evrope. On se još u bekstvu. Jovica Lončar je sredinom maja ove godine uhapšen u Crnoj Gori i optužen je za pranje novca braće Šarić.

I Soković i Lončar su u međuvremenu na berzi prodali akcije koje su imali u Pobjedi, za znatno manje sume nego što su ih kupili. Lista akcionara iz maja ove godine pokazuje da su među akcionarima ostali Mat Šop i Mrdak Miro sa 1,4 odsto akcija.

Inače, pre nego što su Šarići i njihovi saradnici pazarili manjinski paket akcije u Pobjedi, država je bezuspešno pokušavala da proda ovaj list. Najozbiljniji pregovori su vođeni krajem 2008. i početkom 2009. sa nemačkim medijskim gigantom VAC-om, koji je od kupovine odustao jer je zamrzao svoje poslove na Balkanu.

UPORIŠTE U PLJEVLJIMA: Najjače uporište su braća Šarić ipak imali u svom rodnom gradu Pljevljima.

Tamo su, preko Mat Company, pokrenuli niz biznisa i uposlili dobar deo sugrađana, učestvovali su na tenderima i sklapali poslove sa lokalnom samoupravom, a podršku su očigledno imali i od samog gradonačelnika Filipa Vukovića koji je maja 2010, kada je bila podignuta optužnica protiv Darka Šarića, gostujući na televiziji izjavio: “Da znam đe je Šarić nikada ne bih rekao.”

Dokument iz januara 2007 godine, koji poseduje NUNS, pokazuje da je Mat Company (dok se zvao Mat Šop) zatražio od Savjeta agencije za radiodifuziju Crne Gore dozvolu za distribuciju radio i televizijskih programa, ali je zahtev bio odbijen jer je podnet mimo opsega koji su nuđeni.
U Pljevljima dva puta mesečno izlaze i Pljevaljske novine, za koje se tvrdi da je na njih Šarić imao jakog uticaja. Registar Privrednog suda u Podgorici pokazuje da 60,48 odsto vlasništva u kompaniji koja izdaje ovaj list - Novinsko Izdavačko Preduzeće Pljevaljske Novine d.o.o. - drži Vela Mićković, supruga Šarićevog advokata Josifa Mićkovića. Prema navodima medija, Šarić je preko ovih novina slao šifrovane preteće poruke državnim organima Srbije zbog akcije koja je pokrenuta protiv njega, ali je direktorka Pljevaljskih novina Vela Mićković sve demantovala.

DISTRIBUCIJA ŠTAMPE: Sem samih medija, Šarić je u jednom periodu bio i vlasnik vodeće distribucije novina i cigareta u Srbiji, mreže kioska „Štampa“. U vlasništvo ovog preduzeća Šarić je ušao aprila 2006. preko Naike Bokan, o čemu je Dosije pisao u februarskom broju (link). U svakom slučaju, ovo je verovatno najveći Šarićev poslovni poduhvat, koji mu se jako isplatio - distribuciju je prodao maja 2008. nemačkom medijskom koncernu Vac za 29 miliona evra. Dokumenta pokazuju da je novac uplaćen na račun ofšor kompanije Lafino trejding iz Delavera, koja se vodila na ime Duška Šarića.

Kada je bio upitan za njegovu vezu sa firmom Lafino trejd pred Višim sudom u Bijelom Polju prošle nedelje, Duško je rekao: „Moj brat, Darko, mi je tražio pasoš na par dana i kasnije mi je saopšteno da mi je uplaćeno na račun u Austriji 29 miliona evra od prodaje beogradske firme Štampa nemačkoj državnoj firmi Vac. Eto, to sam upoznat oko te firme.“

Zanimljiv je podatak i da je Nebojša Jestrović, koji je avgusta 2010. optužen da je jedan od ključnih ljudi koji su za Šarića prali novac, bio imenovan marta 2009 godine na čelo upravnog odbora druge velike mreže kioska - Future Plus, koja se nalazi u
vlasništvu begunca Stanka Subotića. Jestrović je, iznoseći odbranu pred sudom, rekao da je tu bio postavljen kao stručnjak
koji je trebao firmu izvući iz finansijske krize.

ŠTAMPARIJE: Biznis registri pokazuju da, pored svih ostalih kompanija, postoje i dve štamparije iz Beograda koje su se nalazile u rukama ljudi koji su optuženi da su članovi Šarićeve grupe.

Nebojša Joksović, zvani Joksa, bitan član grupe koji je bio direktno uključen u šverc kokaina kroz Italiju, 2008 godine je kupio 38,31% udela u BMG štampariji.

Ovu Štampariju, čija je imovina procenjena na preko 3 miliona evra, osnovao je 1990 godine Dragiša Nikolić, otac Miloša Nikolića, kome se takođe sudi pred specijalnim sudom kao članu Šarićeve grupe. Miloš je optužen da je, nakon što su počela hapšenja, dva dana skrivao Joksovića.

Miloš Nikolić je vlasnik druge MN Štamparije, osnovane 2005, u kojoj je Joksović direktor, a kroz nju drži i 21,51 odsto vlasništva u BMG štampariji. Joksović je, nakon hapšenja, pristao da bude zaštićeni svedok u postupku protiv Darka Šarića, a njegova štamparija je u maju ove godine bila napadnuta projektilima iz raketnog bacača.


 

Šarić nije izuzetak i postoje mnogi drugi slučajevi da su mediji u Srbiji bili u vlasništvu ili kontrolisani od strane osoba sa kontroverznim biografijama. Nedeljnik Identitet je silom države ukinut 2003, nakon ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića, jer je utvrđeno da je pravi vlasnik ovog glasila bio Dušan Spasojević, vođa kriminalnog zemunskog klana, uključen u poslove sa drogom, kidnapovanjima i ubistvima. Kontraverzni biznismen Milan Beko je medijima potvrdio da je on pravi vlasnik Večernjih novosti, sakriven iza nekoliko povezanih ofšor kompanija. Stanko Subotić, lice sa Interpolove poternice, kada je kupio kompaniju Borba, preko koje se domogao mreže kioska od koje napravio distribuciju Futura plus, postao je vlasnik nekada jako uticajnog i čuvenog lista Borba.

Vlasništvo mnogih medija u Srbiji i danas vodi na različite ofšor destinacije, pa je pitanje ko sve upravlja njima.

 

Comments